Rasadnik CULJAK
SORTE
AGOS
ALFA
ANANAS
ATHENA
BARI
BRIGANTE
CALIPSO
CANTALOUP DE BELLEGARDE
CENTRO
CENTURY
CHIANTI
DESERTNAJA 5
DONATELLO
EARLY DAWN F1
FIATA F1
FOX
GRIDO
HALE'S BEST JUMBO
HOMBRE F1
HONEY DEW
LILLO
MARKETSTAR F1
PANCHA
PERSEO
PERSIAN
PISTOLERO
SUPERSTAR F1

Dinja

Sinonim:dina, melon, pekun, pipun i pepun
Engleski naziv:Muskmelon
Latinski naziv:Cucumis melo
Dinja je jednogodišnja biljka koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae. Uzgaja se uglavnom u Aziji, SAD-u, Meksiku, ali i u mnogim mediteranskim zemljama.Uzgaja se u vrtovima i na plantažama. Cvate na početku ljeta, a bere se u jesen.Plod dinje je ovalnog oblika. Obično je dug 15-22 cm, a težak 1-2 kg. Ima jako lijep miris i okus. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta s režnjevima. Unutrašnji, jestivi dio najčešće je narančaste ili svjetlozelene boje, a šupljina je ispunjena sjemenkama. Stablo je visoko 2-3 m. Tamnozeleni cjeloviti listovi su po rubovima nazubljeni. Naizmjenično su poredani na dugačkim peteljkama.Dinja ima jako pozitivne učinke na zdravlje organizma. Štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja Potiče rad bubrega, te pomaže u smanjenju tjelesne težine. Zbog dosta karotena u sebi, dinja se smatra antikancerogenom hranom. Oblog od iscijeđenog soka dinje ili od naribane dinje služi za otklanjanje boli.

Uzgoj

USLOVI USPEVANJA Svuda tamo gde uspeva lubenica, može i dinja, dakle od 450 severne geografske širine do 350 južne.Seme počinje da niče na 14 - 16 0 C, ali je optimalna temperatura nicanja 25 - 30 0 C.Ako usled niskih temperatura zemljišta dinja ne nikne za dvanaest dana, seme istrune, kao i kod lubenice. Mlade, iznikle biljčice, stradaju na temperaturi od + 1 0 C , a počinju sa životnom aktivnošću tek na temperaturama iznad 10 0 C.Optimalne temperature za rast i razviće dinje su 25 - 30 0 C. Dinja podnosi i velike vrućine, kao retko koja kulturna biljka, pa ne uginjava čak ni na 45 0 C. Smrt biljke dinje nastupa usled koagulacije proteina tek na 58 0 C. Toplotna suma u toku vegetacije treba da bude u zavisnosti od sorte, od 2000 - 3500 0 C. Otpornost dinje prema vrućini je 1,5 puta veća od otpornosti lubenice.Minimalna temperatura cvetanja je 18 a optimalna 24- 26 0 C.Dinja ne može da uspeva bez direktne sunčeve svetlosti. Oblačno i prohladno vreme joj smetaju, tako da u takvim uslovima, ili, ako se obezbedi toplota, a svetlost ostane slaba, nema dobrih rezultata. Za dinju neophodno 1200 časova direktnog sunčevog osvetljavanja biljke tokom vegetacionog perioda.Rane sorte dinje i lubenice su neutralne u pogledu dužine dnevnog osvetljenja (fotoperioda), dok su srednje kasne i kasne osetljive. I ako dan traje 10 časova, a biljke još nisu procvetale, odlagaće cvetanje sve dok se dan ne produži. KAKVI SU USLOVI U POGLEDU VLAGENEOPHODNI ZA RAZVOJ DINJE Dinja dobro uspeva pri ''suvom'' vazduhu, npr. sa relativnom vlažnošću od 60 - 70 % ali zemljište treba da bude optimalno vlažno, mada dinja može da iskoristi i one rezerve vlage iz zemljišta koje su drugim biljkama nedostupne. U ovom pogledu je dinja slična korovskim vrstama - ima koren izuzetno jake usisne moći. Ipak, u sušnim sezonama dinja daje niske prinose, jer u nedostatku vlage cvetovi otpadaju, suše se već zametnuti podovi, a često se dešava i to da plodovi koji ostanu da rastu dobijaju nepravilan oblik i ne postižu dobru težinu, tako da je prinos drastično smanjen, a kvalitet vrlo loš. DA LI DINJU TREBA NAVODNJAVATI Navodnjavanje je neophodna mera nege u sušnim sezonama. Međutim, treba biti obazriv sa izorom sistema navodnjavanja, jer orošavanje veštačkom kišom omogućuje širenje plamenjače koja može potpuno da uništi usev dinje. Zbog toga je navodnjavanje brazdama jedino prihvatljivo rešenje.Ako se dinje gaje na međurednom rastojanju od 2 m, onda pri prvom navodnjavanju, dok su biljke još male, brazda treba da bude udaljena 0,7 m od reda, a pri drugom 1 metar, što znači po sredini između dva reda.Za treće navodnjavanje bugarskim autori preporučuju da se navodnjava po sredini svakog drugog polja, jer su do tada vreže porasle pa je i kopanje kanala otežano. Dužina kanala treba da bude do 30 m , što znači da treba predvideti i kanale ili cevi poprečno na pravac redova. KAKO SE PRIPREMA ZEMLJIŠTE ZA SADNJU DINJE Najpre treba reći da dinja najbolje uspeva na zemljištima približno neutralne reakcije, ali isto tako dobro raste i na blago kiselim, sve do pH 5. Optimalna kiselost zemljišta za dinju je pH 6 - 6,7. Najbolje uspeva na dubokim, humusnim i strukturnim zemljištima kao što su cernozem, rečni aluvijumi i livadske crnice. đubri se stajnjakom, u jesen, pre oranja, 40 - 60 tona po hektaru, kao i mineralni, fosfornim i kalijumovim đubrivima. Bogatstvo zemljišta i đubrenje treba da obezbede 200 - 250 kg / ha fosfora u obliku P2O5 100 - 150 kg /ha kalijuma ( K2O) i 60 - 80 kg azota u nitratnom ili amonijačnom obliku, pored onoga iz stajnjaka.Sve što je rečeno o đubrenju lubenice, može se primeniti kod dinje. Misli se na đubrenje odžaka, toplih banak i prihranjivanje, što znači da prihranjivanje nije preporučljivo. DA LI SE I DINJA GAJI IZ RASADA Da, za ranu proizvodnju. Pri tome treba odabrati i ranu sortu. Što se tiče proizvodnje rasada, ista je kao i kod lubenice. Rasađuju se sa starošću rasada od 35 - 40 dana . Kalemljenje ovde nema tako izražene efekte. Inače, dinja se kalemi na tikvu i bundevu. (Cucurbita pepo i C. Maxima ), mada ima podataka da se, zbog fuzarijuma, ranije kalemilo i na Benincasa cerifera, ali samo za gajenje u zaštićenom prostoru.Rasađivanje dinje isto je kao i kod ostalih biljaka iz familije tikava - presađuje se sa zemljom na žilama, tj. sa zemljom iz saksija ( prečnika 10 - 12 cm ).Međuredno rastojanje za dinje je isto kao i kod lubenice - 2 m, ali u redu može da se gaju gušće, na svakih 50 cm po jedna biljka, što znači oko 10.000 biljaka po hektaru. Gajenje dinje u odžake (kućice) treba da obezbedi isti ovaj broj biljaka po hektau, što znači da će se dobiti niži prinos, pošto 2 - 3 biljke u istoj kućici smetaju jedna drugoj u maksimalnom razvoju. Jednostavno, konkurišu za istu vodu, hranu i vegetacioni prostor. Za dinje sa izuzetno bujnim vrežama preporučuje se kvadratna sadnja od 120 - 150 x 120 - 150 cm, što znači od 4000 - 7000 biljaka po hektaru.Pre rasađivanja može da se koristi hebricid treflan ( župilan ), 2 lit / ha. Posle nicanja dinje i korova može se koristiti hebricid Fusilade, 3 lit / ha. BERBA Postoji više tipova sorti dinje kod kojih se ocena zrelosti razlikuje. Neke sorte pri zrenju menjaju boju ploda, npr. od zelene ka žutoj, druge ostaju zelene, ali pod pritiskom prstiju ocenjuje se da su mekane i zrele, a treće se same otkidaju od vreže. Plodove takve sorte treba ubrati pre nego što se sami odvoje, jer obično i pucaju, pa su onda neupotrebljivi. Ocena zrelosti dinje mnogo je lakša nego kod lubenica.
BAZA ZNANJA
DODATNE POGODNOSTI ZA REGISTROVANE ČLANOVE I SARADNIKE
© 2016. moja-farma.com, Sva prava zadržana