Rasadnik CULJAK

Kupus

Sinonim:zelje,kupusnjača
Engleski naziv:Wild cabbage
Latinski naziv: Brassica oleracea
Divlji kupus pripada porodici krstašica koji raste na kamenitim obalama Europe, od Sredozemne obale do Irske i još od prethistorijskog doba su ga prastanovnici europskog obalnog područja upotrebljavali u svojoj prehrani.Dobar kupus nema velika rebra, a tanko lišće mu je savijeno u tvrdu glavicu. Premda je poznato više vrsta i podvrsta, u nas se koristi uglavnom bijeli, a nešto manje crveni kupus. Postoje rane i kasne vrste. Najslađi je i najsočniji zeleni kupus šiljastih glavica.Dokazano je da se sokom od svježeg kupusa može uspješno liječiti čir na želucu i upala debelog crijeva. Kupusom se, također, u organizam unose najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma i za obranu organizma od raznih bolesti. Bogat je celulozom koja poboljšava probavu, djeluje povoljno na zacjeljivanje rana te preventivno pomaže kod prehlade i kašlja.

Uzgoj

Zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne, kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno kontinentalne klime kupus je najčešće postrni usev – posle graška, ranog krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potrošnju.Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku, 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od oko 16 0 C. Rasad kupusa se ne pikira, te seme treba posejati u redove od oko 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba oko 500 gr semena. U jednomm gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni leje treba 2 – 2.5 grama semena. Seme, u određenim uslovima, zadržava klijavost 5 – 7 godina.Kupus brzo nice i raste . Rasaduje se kad biljcice dobiju 5-6 listova. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljcica, tako da za hektar treba oko 80 m leja.LAKŠA ZEMLJIŠTA POGODUJU RANIM SORTAMA, DOK TEŽA, ZBIJENIJA, KOJA DUŽE DRŽE VLAGU, ODGOVARAJU KASNIM SORTAMA KUPUSA. SLABO KISELA ZEMLJIŠTA, pH 5,5-6,5, NAJBOLJA SU ZA VEĆINU SORATA I HIBRIDA KUPUSA.IMA SKROMNE TEMPERATURNE ZAHTEVE, PODNOSI KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO -10 0 C (SORTNA KARAKTERISTIKA), RANE SORTE SU NEŠTO OSETLJIVIJE I IZMRZAVAJU NA OKO -3 0 C, SEME KLIJA NA 4 0 C, TEMPERATURE IZNAD 25 0 C NEGATIVNO UTIČU NA RAST I RAZVIĆE.Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno. Rani kupus ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60 x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti zemljišta i navodnjavanja, tako da se po hektaru odgaji od 30 do 40 hiljada biljaka.Po čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenom temenim pupoljkom (bokvicom), slabe, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje nego što je biljka bila u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom.Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat korenov sistem, te traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, te ga treba dobro đubriti. U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg suve materije kupus troši oko 600 litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.Pre rasađivanja može se upotrebiti herbicid treflan (2 1it. po hektaru). Isti herbicid se može koristiti i za suzbijanje korova u lejama gde će se proizvoditi rasad kupusa (pre setve). Ovo važi za sve kupusnjače. KAKO SE VRŠI SETVA? Omaške uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje raspoređivanje semena), Ručno u redove 6-7x2cm (markeri), Ručnom sejalicom u redove, Mašinski u kontejnere (rana proizvodnja). NEGA RASADA Provetravanje tople leje, Zalivanje (10-15 l vode/m22 leje), Prihranjivanje (npr. 15g KAN-a/5l vode/m22 leje) Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list, Drugo prihranjivanje, 10-15 dana nakon prvog, Zaštita od bolesti i štetočina, Suzbijanje korova. Dan pre rasađivanja rasad kupusa treba dobro zaliti. Ukoliko je rasad prerastao i ako se sadnja obavlja po toplom vremenu, poželjno bi bilo odrezati deo lisne mase kako bi smanjili isparavanje vode preko lista i tako poboljšali primanje biljaka. Rane sorte se beru u nekoliko navrata, a srednje rane i kasne najčešće jednom ili dva puta, Ne treba brati vlažne glavice, jer se tada lakše kvare. Berba se vrši ručno, jačim noževima. Po odsecanju glavice se čiste od spoljnih listova i pakuju u ambalažu u kojoj će se prodavati ili skladištiti. Korišćenjem traktorskih platformi ručna berba se olakšava. Kupus je tehnološki zreo kada glavica dostigne odredenu krupnoću i čvrstinu. Tehnološka zrelost krace traje leti, nego u jesen.
BAZA ZNANJA
BLOG
02.12.2016.
Bogatstvo kiselog kupusa
 
23.11.2016.
Kupus nudi obilje hranjivih tvari
 
16.10.2016.
Zimska ishrana ne mora biti monotona: Uživajte u omiljenim ukusima i dobroj liniji
 
DODATNE POGODNOSTI ZA REGISTROVANE ČLANOVE I SARADNIKE
© 2016. moja-farma.com, Sva prava zadržana