Rasadnik CULJAK

Rotkva

Engleski naziv:Raphanus
Latinski naziv:Raphanus sativus var. niger
Rotkva je rod jednogodišnjih i višegodišnjih zeljastih biljaka iz familije kupusa (Brassicaceae). Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata područje suptropske Azije i Mediterana, ali je proširen domestifikacijom i uzgojem biljaka ovog roda kao povrća i stočne hrane.Stablo višegodišnjih formi najčešće obrazuje prave stablove krtole, a na nadzemnom delu nosi lirasto deljene listove. Plodnik u osnovi nosi 4 žlezde, stubić je valjkastog oblika, nosi ceo ili urezan žig[1]. Plod je ljuska, člankovitog izgleda, gde je donji članak prazan, a gornji sa semenima Broj vrsta koje ovaj rod obuhvata varira od autora do autora, najčešće se smatra da postoje 2—4 vrste ovog roda. Svi autori prihvataju postojanje dve vrste, divlje rotkve (Raphanus raphanistrum) i domaće rotkve/rotkvice (Raphanus sativus). Brojne druge opisane vrste se danas smatraju varijetetima ove dve. Izuzetak čine mugri (Raphanus caudatus) i istočnoazijska divlja rotkva (Raphanus raphanistroides) koje pojedini autori i dalje smatraju zasebnim vrstama.

Uzgoj

Optimalne temperature za uzgoj ovih vrsta su od 15 do 18 °S i njihova dostupnost na tržištu ograničena na razdoblja godine s umerenim temperaturama. Visoke temperature i nedovoljna količina padavina u uslovima dugog dana izazivaju razvoj sunđerastog tkiva u unutrašnjosti hipokotila. Takođe, navedeni uslovi mogu rezultirati i formiranjem drvenastih stanica te prelazom u generativnu fazu (prorastanje) pri čemu može i izostati formiranje zadebljalog hipokotila. Obe vrste uzgajaju se direktnom setvom.Kod nas se najčešće uzgajaju kasniji kultivari rotkve koji se seju tokom jula,a za berbu dospevaju za 70 do 80 dana. U području severne Evrope čest je prolećni uzgoj ovog povrća te se setvom tokom marta i aprila ostvaruje berba zadebljalog hipokotila za 50 do 60 dana. Mlada prolećna rotkva manjeg je promera, na tržište obično dolazi u vezicama. Kod uzgoja prolećnih kultivara preporučuje se veća gustina sklopa (20 do 25 × 10 cm), dok se jesenji kultivari seju na razmak redova 30 do 45 cm. Rotkvica se najčešće seje na razmak redova 10 do 20 cm te unutar reda od 2 do 5 cm. Za kvadratni metar potrebno je od 2 do 3 g semena. Na manjim površinama uobičajena je i setva omaške pri čemu je najčešće potrebno provesti proređivanje. U povoljnim uslovima rotkvica može dospeti u tehnološku zrelost za 20 do 40 dana zbog čega je, tokom prolećnog i jesenjeg razdoblja, kontinuiranom setvo m svakih 10-15 dana moguće ostvariti 3 do 4 berbe. Za ostvarenje prosečnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve preporučuje se đubrenje sa 0,25 kg N, 0,1 kg P2O5 i 0,5 kg K2O. Kod primene prevelike količine azota može doći do naglog rasta i sunđeraste strukture zadebljalog hipokotila, bujnog rasta lisne mase i smanjenim razvojem hipokotila. Rotkve kao i lisnato povrće imaju izraženu sposobnost akumulacije nitrata (> 2500 mg/kg sveže materije) te prekomerno đubrenje azotom može rezultirati smanjenjem nutritivnog kvaliteta ovog korenastog povrća.Nega tokom vegetacije podrazumeva redovito natapanje, plevljenje i okopavanje useva kako bi se ostvario što bolji prinos. Kod rotkve se pri berbi uklanja lišće, hipokotil se pakuje u mrežaste vreće ili gajbice. Rotkvica na tržište najčešće dolazi u vezicama pri čemu promer hipokotila tržišne rotkvice varira od 2 do 4 cm, a sa 1 m2 može se ostvariti 15 do 20 vezica. Prekrivanjem useva u ranim prolećnim rokovima setve može se pospešiti berba rotkvice. Posljednjih je godina u svetu sve češći i hidroponski uzgoj rotkvice jer se kontrolisanjem abiotskih faktora može uticati i na nutritivni kvalitet te ostvariti veći prinosi u odnosu na uzgoj na zemlji. Ujedno, smanjen je utrošak ljudskog rada i vode za pranje povrća pri berbi i primarnoj doradi.
BAZA ZNANJA
DODATNE POGODNOSTI ZA REGISTROVANE ČLANOVE I SARADNIKE
© 2016. moja-farma.com, Sva prava zadržana