Rasadnik CULJAK

Proso

Engleski naziv:Common millet
Latinski naziv:Panicum miliaceum L.
Proso je prosolika žitarica, biljka kratkog dana.Koristi se za stočnu i ljudsku prehranu (kaša, peciva), alkoholnu industriju (pivo, alkoholna pića), postrna kultura.Proso je drevno sjeme, koje se izvorno uzgajalo u suhim klimama Afrike i sjeverne Kine još od neolita. Arheolozi su otkrili 4000 godina staru zdjelu rezanaca od prosa u sjeverozapadnoj Kini. S vremenom, proso se proširilo po cijelom svijetu.Rimljani i Gali od ove žitarice su pravili kašu, a u Srednjem se vijeku proso jelo češće od pšenice.Unatoč njegovoj popularnosti, u Americi i Europi proso se većinom smatralo stočnom hranom.Srećom, zanimanje za ovu namirnicu raste, pogotovo među ljudima kojima se preporučuje bezglutenska dijeta. Naime, za razliku od nekih žitarica, proso ne sadrži gluten.

Uzgoj

Proso se seje krajem aprila meseca, a kada se proso seje kao postrna kultura onda se to obavi krajem juna. Ukoliko je zemljište čisto preporučuje se širokoredna sadnja sa razmakom od oko 50 cm, na taj način je omogućena kasnija međuredna obrada. Na zakorovljenim parcelama se obično seje na razmak od oko 13 cm. Dubina na kojoj se polaže seme prosa je oko 2,5 cm. Posle setve prosa je preporuka da se obavi valjanje zemljišta. takođe je neophodno tretiranje sa herbicidima u toku rasta. Od svih žitarica proso ima najmanje zahteve za vlagom u zemlji i dosta dobro podnosi sušu. Berba prosa je relativno zahtevna pošto sazreva nesrazmerno od vrha grozda sa semenom prema dnu. Ukoliko se berba obavlja iz jednog prolaza, preporuka je da se obavi kada je sredina grozda sa semenom u fazi druge polovine voštane zrelosti. Postoji preporuka da se žetva prosa obavi iz dva prolaza, što zahteva dodatan posao ali i daje bolje rezultate na kraju. Brzina obrtanja vretena u hederu treba biti sporija nego pri berbi pšenice. neka preporučena jeste 850 obrtaja u minuti.
BAZA ZNANJA
DODATNE POGODNOSTI ZA REGISTROVANE ČLANOVE I SARADNIKE
© 2016. moja-farma.com, Sva prava zadržana