Rasadnik CULJAK

Stočna repa

Engleski naziv:Fodder beet
Latinski naziv:Beta vulgaris L. spp. crassa

Stočna repa potječe iz Sredozemnog i Atlantskog područja. Daje visok prinos lista i korijena. List se može koristiti prilikom vađenja, a korijen tijekom zimskog razdoblja. Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini oblikuje veliki zadebljali korijen i glavu s lišćem, a u drugoj godini vegetacije razvija stabiljku s lišćem, cvjetove i plodove.Korijen je valjkastog oblika i izdužen, u osnovi vretenast. Na poprečnom presjeku tijela korijena zapažaju se koncentrični krugovi, ali ih ima znatno manje nego u šećerne repe, oko 4 do 5. List ima osrednje dugu peteljku i glatku svijetlozelenu široku plojku. Listovi zauzimaju poluuspravan položaj. Duljina vegetacije varira od 4 do 5,5 mjeseci, ovisno o kultivarima.

Uzgoj

Za uspešnu proizvodnju stočne repe najbolja su duboka, rastresita zemljišta bogata hranljivim elementima. Jesenje-zimsko oranje trebalo bi da se obavi na dubinu 25— 30 santimetara. Kompleksno mineralno đubrivo s više kalijuma valja upotrebiti preko otvorenih brazdi i zaravnati setvo spremačem ili drugim oruđem.

Stočna repa se seje kad temperatura zemljišta dostigne četiri-pet stepeni, što je u našim uslovima najčešće u martu. Setva se obavlja u redove na rastojanju 45—50 i dubinu tri santimetra. Za jedan hektar potrebno je 8—10 kilograma semena. Posle nicanja, pa do pojave tri-četiri stalna lista, treba izvesti međuredno kultiviranje, uz okopavanje u redovima i proređivanje. Razmak između biljaka u redu treba da je 25— 30 santimetara, čime se postiže 80.000—100.000 biljaka po hektaru. Druga međuredna obrada obavlja se u vreme kada biljke imaju šest— osam stalnih listova. Tada se usev i prihranjuje azotnim đubrivom u količini 200—300 kilograma po hektaru. Kasnija nega zavisi od zakorovljenosti zemljišta i vremenskih uslova.

Dobro odnegovan usev stočne repe obezbeđuje prinos 60—100 tona korena i 10—15 tona lišća po hektaru. Lišće može da se ubere pre vađenja korena, odnosno na manjim površinama i posle vađenja, a pre trapljenja. Može da se koristi svež za ishranu svih vrsta životinja, a i silira s celom kukuruznom biljkom ili samo s kukuruzovinom. Koren stočne repe može da se vadi mehanizovano ili ručno. Pri tom treba paziti da ne dolazi do većih oštećenja, jer se takvi korenovi teško čuvaju.

Korenovi stočne repe čuvaju se u prostorijama zaštićenim od mraza ili u trapovima. Trapovi ne smeju da budu širi i viši od 1,5 metara. Treba da su s određenim kosinama za oticanje atmosferskih padavina. Posle slaganja korenova trap se prvo pokriva slojem slame debljine pet—osam, a zatim slojem zemlje debljine 15—20 santimetara. Na vrhu kosina trapa po dužini i na rastojanju 1,5—2 metra ostavljaju se ventilacioni otvori za provetravanje. Da bi ventilacija bila uspešnija, na samom kraju trapa stavlja se deblji sloj slame, a nešto tanji zemlje. Trap se obavezno obezbeđuje od prodora površinske vode iskopanim kanalom s otvorom za njeno oticanje.

Stočna repa može da se pripremi i siliranjem s kukuruzovinom ili drugim biljnim ostacima koji imaju mali sadržaj vlage. Koren se priprema mehaničkim seckapicama, a u silojame slaže u naizmeničnim tanjim slojevima, ili prethodno dobro pomešan s biljnim ostacima.

U letnjim mesecima — jul, avgust i septembar za ishranu krava muzara i drugih životinja koristi se odraslo lišće stočne repe koje je završilo funkciju produktivne fotosinteze. Berba lišća obavlja se sukcesivno, dva—četiri lista po korenu, u vremenskom razmaku 15—20 dana. Krava prosečne mase i mlečnosti može dnevno da konzumira 15— 20 kilograma lišća u dva obroka.

Koren stočne repe koristi se kada dostigne tehnološku zrelost — od oktobra do maja naredne godine. Pre upotrebe secka se na komadiće — pet—osam santimetara, koje neće izazvati gušenje krava. Zavisno od raspoložive količine, stočna repa može da se daje u jutarnjem i večernjem obroku s koncentrovanom hranom — prekrupa, mekinje i dr., u količini 5—10 kilograma po obroku za jedno muzno grlo. U većim količinama — do 30 kilograma po grlu, može da se daje u odvojenom obroku, najbolje posle sena ili druge kabaste hrane.

BAZA ZNANJA
DODATNE POGODNOSTI ZA REGISTROVANE ČLANOVE I SARADNIKE
© 2016. moja-farma.com, Sva prava zadržana