Procena kvaliteta jednodnevnog pileta najčešće se radi na subjektivan način u inkubatorskoj stanici od strane obučenih i uvežbanih radnika. Njihov zadatak je da izdvoje samo piliće dobrog kvaliteta i da ih pakuju za dalju prodaju. Kada se pilići ocenjuju na ovaj način posmatraju se: boja perja (žuta je poželjnija od bele boje); razvijenost; kvalitet pupka (dobro zatvoren pupak smanjuje rizik od infekcije i uginuća) i vitalnost (živahni i vitalni pilići lakše pronalaze hranu).

Kada se kvalitet pilića želi podrobnije ispitati, primenjuje se neka od metoda koja je objektivnija i preciznija od običnog posmatranja, ali zahteva vreme i određen stepen obučenosti. Najčešće se  navode četiri metoda za ocenu kvaliteta pilića:

1. Tona ili Pasgar ocenjivanje podrazumeva primenu sistema ocenjivanja putem određenih kriterijuma, uključujući aktivnost pileta, zatvorenost pupka, sposobnost pileta da samo ustane kada se stavi na leđa. Detaljniji prikaz je u nastavku teksta.
2. Ocena na osnovu mase jednodnevnog pileta. Ovo je jedan od osnovnih metoda. Može se lako ponavljati i za relativno kratko vreme može se izmeriti veliki broj pilića. Međutim, ovaj metod ne govori mnogo o kvalitetu pileta. Naime, masa jednodnevnog pileta uključuje masu pileta i masu preostalog žumanca. Ako u piletu nakon izvođenja ostane velika količina uvučenog žumanca, znači da je manje energije iz ovog izvora korišćeno tokom inkubacije i da je pile manje razvijeno, iako njegova masa na merenju može biti sasvim zadovoljavajuća.
3. Ocena na osnovu mase pileta bez žumanca. Bolji je indikator razvoja pileta, naročito kada se izvrši korekcija za masu svežeg jajeta. Metod zahteva žrtvovanje pilića i mnogo rada.
4. Ocena na osnovu dužine pileta. Određuje se od vrha kljuna do srednjeg prsta pileta. Smatra se boljim indikatorom od mase pileta, naročito kada se uradi korekcija za masu jajeta i starost jata. Ovaj metod je relativno brz, ne zahteva žrtvovanje pilića, ali se kod nas retko primenjuje.

Prema Petroviću (1990) klasiranje pilića se vrši na osnovu mase i trajanja izvođenja pileta u četiri klase:

1. Prvu klasu čine pilići koji su se izlegli 6 časova posle probijanja ljuske i imaju masu oko 40g
2. Drugu klasu čine pilići koji su malo kasnili u izvođenju (6-12 časova od probijanja ljuske) i imaju telesnu masu 36-40g.
3. Treću klasu čine pilići sa slabo zaraslim pupkom, i imaju masu 32-35g.
4. Četvrtu klasu čine pilići lakši od 30g, sa vidnim manama (slabo zarastao pupak, ostaci žumanca, nestabilni na nogama) i slabo vitalni.

Tabela 1. Parametri na osnovu kojih se vrši ocena kvaliteta pilića po Toni (Tona score)

Telesna masa jednodnevnog pileta, kao i njihov izgled mogu nam pomoći oko formiranja ambijenta u objektu.

Naime, ukoliko su pilići lakši od 37g, potrebno je izvršiti predgrevanje objekta u trajanju od minimum 72 sata i temperatura na koju se takvi pilići useljavaju je 33°C. Ako su pilići teži od 37g, predgrevanje objekta treba da bude u trajanju od minimum 48 sati i temperatura na koju se pilići useljavaju 31-32°C.

Veoma je bitno da se napomene da je jednodnevno pile intaktan („sterilan“) organizam, gde prvih nekoliko dana nije potrebno davati antibiotike, čak je i kontraindikovano, jer dovodi do pada imuniteta, kao i do „čišćenja“ čitave digestivne flore, a to može da uzrokuje prenamnožavanje patogenih bakterija, koje se znatno brže razvijaju od tzv. korisne digestivne flore. Naravno, ukoliko se uoče određeni problemi, preporuka je da se pozove veterinar i da se konsultuje za mišljenje.

Prilikom useljenja jednodnevnog pileta najbolje je uzeti transportna uginuća i „pelenice“ i poslati ih na nadležni Veterinarski Institut, radi spravljanja antibiograma, koji može puno da pomogne prilikom određivanja terapije tokom turnusa.