Toplotni stres kod svinja
Toplotni stres kod svinja

Toplotni stres kod svinja

Aktuelna problematika u ovom periodu zbog izrazito visokih temperatura vazduha i nemogućnosti rashlađivanja životnja na većini farmi je toplotni stres kod svinja.

Sve kategorije svinja su vrlo osetljive na temperaturni stres a najosetljivije kategorije su krmače, naročito neposredno pre, za vreme i posle prašenja, kao i priplodni nerastovi (produkcija sperme).

Svinje su homeotermni organizmi (održavaju telesnu temperaturu), nemaju znojne žlezde a imaju relativno mala pluća spram veličine i mase tela.

Prva reakcija organizma na temperaturni stres kod svinja je redukcija proizvodnje toplote koja se vrši pomoću mehanizma preraspodele krvi u organizmu. 

Redukcija protoka krvi kroz digestivni trakt ima za rezultat oštećenje creva, njihovo zapaljenje a kao krajnji rezultat imamo redukciju absorpcije hranljivih materija

Druga reakcija na toplotni stres je redukcija fizičke aktivnosti, umanjena konzumacija hrane a povećana konzumacija vode. 

 

Termoneutralne zone za svinje zavise od kategorije i u širem dijapazonu one iznose: 

  • prasad na sisi 30-38°

  • prasad odgoj 25-30°

  • tov 16-18°

  • krmače i nerasti 16-18°

Ispod ovih temperatura nastaje hypothermia, a iznad njih hyperthermia – pregrejavanje – toplotni udar. 

Najveći izazov u regulisanju ambijentalnih temperatura svakako je prasilište zbog dve klimatske zone (krmače – prasad) „hladi krmaču“ – „zagrej prase“

Suprasne krmače neposredno pre i posle prašenja zbog povećanog opterećenja organizma plodovima i samog akta prašenja, u ovom periodu fiziološki proizvode povećanu količinu toplotne energije, te zbog toga i predstavljaju najveći rizik od ,,pregrevanja“.

Ukupni gubici kod samo ove kategorije svinja u Americi na godišnjem nivou iznose oko 900 miliona dolara (uginuće, škartiranje, mrtvooprašena prasad, sterilitet, smanjena mlečnost, povećani troškovi lečenja i dr.).

Pojednostavljeno: krmača se pregreje - ne jede – gubi - masu, mleko - pada, u kondiciji - problem narednog estrusa i veličine legla, prasad gladuju - pad prirasta - posledično proliv i uginuće ....

Na umanjenje temperaturnog stresa kod krmača naročito veliku ulogu ima tzv. farmski menadžment (oprema, hlađenje, promaja – povećati strujanje vazduha na minimum 2 m/s, veterinarske intervencije – analgetici, antipiretici, cardiotinici, naročito ishrana).

Svi ovi postupci treba da smanje uticaj temperaturnog stresa na organizam.

Zbog smanjene konzumacije hrane kod dojnih krmača u nekim slučajevima i za 80% preporučuje se korekcija dnevnih obroka za vreme trajanja toplotnog stresa (povećan nivo energije, povećan nivo mikro-makro elemenata, vitamina – naročito vitamina C).

Svrha korekcije obroka je u cilju pojačanja aktivnosti  GLP 2 (glucagon like peptid 2) koji ima ,,gastro protektivnu“ ulogu, štiti želudac i creva tako što povećava njihovu prokrvljenost, samim tim ima i stimulativnu ulogu na rast i obnovu ćelija crevne mucose i prevenciju smrti ćelija mucose. 

Kao krajnji rezultat imamo bolje varenje hrane, bolju konzumaciju, posledično bolju mlečnost te bolju kondiciju krmača na zalučenju. (Ogledi rađeni u Brazilu).

Preporuka je da se životinje pojačano hrane u smislu pojačanog kvaliteta a ne kvantiteta obroka, kako bi lakše i brže izlazile iz stanja stresa od klasično hranjenih (kraći period rekonvalescencije).

Podrazumeva se da krmače stalno moraju imati na raspolaganju dovoljne količine hladne, čiste i pitke vode.

Pitajte stručnjaka