-
Boja zrnastih hraniva zavisi od vrste biljke od koje zrno potiče. Zrnasta hraniva najčešće su žuta (kukuruz), svetlo smeđa (pšenica, ovas) ili žućkasto mrka (ječam, raž), mada mogu biti i crvenkaste (sirak, proso) ili svetle boje (proso i oljušteni ovas). Dužim i nepravilnim skladištenjem boja postaje svetlija. Sa druge strane, boja može biti tamnija ukoliko dođe do procesa truljenja i razvoja mikroorganizama, sve do svetlo ili tamnomrke. U fazi kontaminacije mikroorganizmima, najpre potamni vrh zrnastih hraniva, što predstavlja indikator početnog kvara.
-
Sjaj zrna je specifično svojstvo zrnaste hrane, a promena sjaja može da ukaže na kvalitet i higijensko stanje zrna. Smanjen ili potpuni nedostatak sjaja ukazuje na smanjenu otpornost zrna prema spoljašnjim uticajima, kao i slabiju zaštitu prema prodoru mikroorganizama ili oštećenost parazitima. Pored toga, zrna manjeg sjaja ili potpuno bez njega, obično su nezrela ili vlažnija.
-
Većina zrnastih hraniva poseduje prijatan miris. Zrna napadnuta mikroorganizmima imaju izmenjen, neprijatan i zagušljiv miris (na buđ). Intenzivniji miris na zemlju ukazuje na nepravilno sklađištenje na vlažnom (zemljanom) podu i zagađenje bakterijama tla. Intenzivan miris na alkohol ukazuje na uznapredovalo previranje ugljenih hidrata i visok sadržaj alkohola.
-
Ukus zrnastih hraniva je prijatan i životinje ih rado konzumiraju. Većina zrna leptirnjača i zrna žita poseduju slatkomlečan ukus. Nakiseo ukus zrnastih hraniva govori о razlaganju, odnosno previranju ugljenih hidrata, a intenzivno otužan i gorak ukus semena uljarica о većem stepenu užegnuća masti.
-
Veličina pojedinih zrnastih hraniva je bitna karakteristika koja treba da se uzme u obzir pri procenjivanju upotrebljivosti, jer bitno utiče na kvalitet. Dimenzije zrna se iskazuju u milimetrima, a osim slobodnom procenom, mogu se odrediti prosejavanjem kroz sita čija su okca različitog promera.
-
Struktura i oblik zrnastih hraniva treba da je očuvana, čime se omogućava brza identifikacija. Struktura hraniva ukazuje na očuvanost u celini, kao i na način manipulacije sa hranivom (vršidba, transport, skladištenje). Promena strukture i oblika hraniva ukazuje na proces truljenja i eventualnu invadiranost parazitima hrane, a oštećena zrna predstavljaju izvrsnu podlogu za razvoj mikroorganizama. Maksimalno dozvoljen sadržaj lomljenih, šturih i proklijalih zrna iznosi 5%.
-
Konzistencija zrnastih hraniva je po pravilu čvrsta i relativno krta. Odstupanje od normalne konzistencije može da bude indikator različitih procesa razlaganja i truljenja, naročito u slučajevima kada su, pored strukture, izmenjene i ostale organoleptičke osobine (boja, miris, ukus). Mekana konzistencija može da ukaže na povećan sadržaj vode. Izrazito krta zrna ukazuju na presušivanje, koje, ukoliko je izvršeno na veštački način, može izazvati smanjenje hranljive vrednosti.
-
Vlažnost zrnastih hraniva je niska i stoga se svrstavaju u grupu suvih hraniva. Povećana elastičnost, nabubrela zrna, promena boje, mirisa i ukusa, mogu navesti na sumnju da se radi о povećanoj vlažnosti, a time i eventualnom smanjenju hranljive vrednosti ovih hraniva usled razvoja bakterija i plesni. Zrno normalne vlažnosti (do 14%) pod sečivom noža ili pod zubima puca, dok se, nasuprot tome, vlažna zrna lepe za sečivo.
-
Strane primese u zrnastima hranivima mogu da budu neorganskog i organskog porekla.
-
Od primesa neorganskog porekla, najčešće su prisutni kamenčići, staklo, zemlja i metalni predmeti (žica, ekseri). Pre upotrebe u ishrani potrebno je ove primese odstraniti, naročito ako mogu da nanesu povrede (oštri predmeti) pri konzumaciji. Dozvoljene količine stranih primesa, ukoliko nisu štetne po zdravlje (sitniji kamenčići, pesak, zemlja), kreću se do 1,0%. Pored navedenog, u zrnastim hranivima se mogu naći i druge primese (neorganski otrovi) kao što su sredstva koja se koriste u agrotehničke svrhe (suzbijanje biljnih štetočina).
-
Od organskih primesa u hranivu se mogu naći neotrovne i otrovne primese. U neotrovne organske primese ubrajamo stabljike, plevu, mahune, ljuske, lišće i semena različitog porekla. Sadržaj ovih primesa ne sme da bude iznad 2%. Pored nabrojanih, u zrnastim hranivima često su prisutne otrovne primese organskog porekla kao što su semena otrovnih biljaka. Zrnasta hrana zagađena u većem stepenu sa semenima otrovnih biljaka ne sme se koristiti za ishranu životinja.