Slinavka i šap je veoma kontagiozna (zarazna) bolest, koja se vrlo lako i brzo širi na velike udaljenosti, a teško ju je zaustaviti. Ovo je jedna od najopasnijih zaraznih bolesti papkara, uključujući goveda, svinje, ovce i koze. Retko mogu oboleti i životinje koje ne ubrajamo u papkare, pa i čovek. Međutim, baš čovek vrlo često prenosi virus i širi zarazu, pogotovo u današnje vreme razvijenog i brzog transporta. Takodje, ljudi inficirani virusom slinavke i šapa predstavljaju direktan izvor zaraze za životinje, zatim i u indirektnom prenosu uzročnika preko raznih predmeta, veterinarskih instrumenata, odeće, obuće i dr.
Uzročnik slinavke i šapa je RNK virus koji pripada familiji Picornaviridae i rodu Aphthovirus. Postoji 7 imunološki različitih serotipova virusa koji izazivaju iste simptome bolesti kod životinja. Virus se česticama prašine i kapljicama može prenositi na udaljenosti do 100 km, naročito kada je vetrovito i na taj način se bolest najčešće širi. Ptice, glodari, psi i neke druge životinje mogu na svom telu doneti virus u nezaraženi region ili farmu.
Virus se u organizam unosi inhalacijom, ingestijom, veštačkim osemenjavanjem i preko veterinarskih instrumenata.
KLINIČKA SLIKA
Inkubacija bolesti kod goveda iznosi 2 do 6 dana, svinja 2 do 11, ovaca 2 do 3 i kod koza 2 do 8 dana. Bolest počinje povećanjem telesne temperature koja iznosi 41,0 do 41,5°C. Životinje imaju smanjen apetit i preživanje, smanjuju proizvodnju mleka, a za 24 časa imaju pojačano lučenje pljuvačke iz usta. Na sluznici usta i na jeziku zapažaju se zapaljive promene, a za 1 do 2 dana zapažaju se tipične vezikule (afte) koje mogu biti veličine trešnje do golubijeg jajeta.
Fotografija 1: Pojačano lučenje pljuvačke
Fotografija 2: Pojačana salivacija iz nosa
Istovremeno se pojavljuju afte na kruni i između papaka, a nešto ređe na vimenu. Afte prskaju za 1 do 2 dana nakon čega opada telesna temperatura, a na mestu prsnutih afti ostaju erozije. Zbog prsnuća afti, iz usta se cedi sekret koji može da visi do zemlje. Promene na jeziku brzo zarastaju dok promene na koži nešto sporije zbog razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija. Iz nosa se takođe cedi sekret koji je mukopurulentan. Iako virus ne prolazi placentarnu barijeru, gravidne životinje mogu pobaciti usled visoke telesne temperature. Usled promena na papcima životinja javlja se hromost koja može trajati nekoliko nedelja. Kod mlade teladi slinavka i šap može da se javi u blagoj bezaftoznoj formi sa simptomima akutnog abomazitisa i enteritisa. Bolest može da se javi i u malignom obliku sa promenama na srčanom mišiću, a smrt nastupa za 12 do 36 časova.
Fotografija 3: Nastanak erozija na mestu prsnutih afti
Fotografija 4: Promene na papcima
APEL STOČARIMA I VETERINARIMA
Ministarstvo apeluje na sve stočare, veterinare i druge aktere u sektoru stočarstva da pokažu maksimalnu odgovornost i preduzmu sve neophodne mere kako bi sprečili potencijalni unos bolesti u Srbiju:
· Stočari su dužni da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja i strogo se pridržavaju svih biosigurnosnih mera;
· U slučaju simptoma poput plikova na ustima, papcima ili vimenu, otežanog kretanja i obilne pljuvačke, obavezno je hitno obavestiti nadležnog veterinara;
· Veterinarske službe su u obavezi da reaguju bez odlaganja i sprovedu sve neophodne mere u slučaju sumnje na infekciju.
POJAČENE MERE BIOSIGURNOSTI
Ministarstvo posebno naglašava da ova bolest nanosi velike direktne i indirektne ekonomske štete, a zbog svoje kontagioznosti nalazi se na listi “A” OIE-a. i naglašava važnost sledećih mera na farmama:
· Ograničavanje ulaska na farmu – Dozvoljen samo neophodan pristup, uz obaveznu dezinfekciju;
· Kontrola kretanja životinja i vozila – Zabrana unosa životinja iz rizičnih područja, dezinfekcija vozila;
· Redovna kontrola zdravstvenog stanja stoke – Svaka sumnja na simptome bolesti mora odmah biti prijavljena veterinaru;
· Čišćenje i dezinfekcija objekata i opreme – Korišćenje odobrenih dezinfekcionih sredstava;
· Bezbedno skladištenje hrane i vode – Korišćenje proverenih izvora stočne hrane.