Ishrana koka nosilja u eksploataciji
Ishrana koka nosilja u eksploataciji
Ishrana koka nosilja u eksploataciji
Ishrana koka nosilja u eksploataciji

Ishrana koka nosilja u eksploataciji

Koke nosilje su jedna od najosetljivijih kategorija domaćih životinja, kako po pitanju smeštajnih uslova, tako i po pitanju ishrane.

Izuzetno je bitno voditi računa o pripremi hrane, kao i o manipulaciji istom prilikom isporuke.
Šta to znači?
U sastavu smeše za koke je veliki procenat krede, pa je veoma važno kako je ta hrana samlevena, pripremljena i transportovana, jer može da dođe do velikog raslojavanja u transportnom vozilu i da prilikom ishrane koka, one dobijaju samo mineralni deo, samo proteinski deo ili prosto rečeno nedovoljno izbalansiran obrok. Zbog toga, najbolju opciju predstavlja peletirana drobljena hrana, gde se mogućnost disbalansa smanjuje na minimum.
Drugi problem koji se potencijalno javlja, je pranje i čišćenje transportnih vozila, jer je jako bitno da u hrani za koke nema rezidua kokcidiostatika ili drugih antibiotika, koji se kasnije mogu pojaviti u jajetu i napraviti velike probleme proizvođačima.
Prilikom formiranja smeša za koke nosilje, izuzetno je bitno da se promene iste smeše u toku ciklusa svedu na minimum, jer svaka značajnija promena, može da dovede do značajnog pada nosivosti i smanjenja konzumacije hrane.
U našoj državi najzastupljenija su tri hibrida koka nosilja i to: Lohman Brown, Isa Brown i Tetra SSL.


Svaki od ovih hibrida zahteva ispunjavanje određenih normativa, koji su generalno dosta slični, sa najvećim razlikama u nivou proteina i svarljivih aminokiselina.
Preporuke u sadržajima aminokiselina se koncipiraju na bazi produktivnosti jata, uniformnosti proizvodnje i prosečnom jajčanom masom. Mala odstupanja u smislu manjih doza aminokiselina, mogu dovesti do problema sa konstitucijom životinja, odbacivanja perja, lošeg izgleda jaja i smanjenja proizvodnje.
Osim sadržaja esencijalnih aminokiselina u ishrani koka nosilja u eksploataciji, od izuzetne važnosti je nivo kalcijuma u smeši, kao i granulometrija istog. Naime, ukoliko je izvor kalcijuma u obliku grube krede, odnosno granulometrija od 2-4 mm, može biti korišten samo u brašnastoj hrani. Preporuka je da u brašnastoj hrani kod mladih koka bude prisutno 60-70% grube krede i 30-40% fine krede, dok kod starijh koka raspodela je 80-85% grube krede i 15-20% fine krede. Ako je smeša peletirana, u nju ulazi samo fina kreda, zbog nemogućnosti umešavanja grube krede, pa se preporučuje da se nakon 50. nedelje starosti 2-3 puta nedeljno dodaje oko 1% grube krede direktno u hranilice, posipanjem preko hrane.
Da bi ljuska jajeta bila optimalno formirana, neophodan je i adekvatan odnos sa fosforom, kao i sa vitaminom D3, koji je neophodan za osteosintezu i metabolizam kalcijuma.
Nivo energije u hrani je izuzetno bitan. Uvek se povezivalo da je osnovni problem veličine jaja nedostatak energije, što suštinski jeste tačno,ali ne u onoj meri u kojoj se predpostavlja. Sa dodatkom ulja, dobija se bolja palatabilnost hrane, kao i smanjenje udela prašine u smeši, što indirektno utiče i na veličinu jajeta, odnosno , što je bolja konzumacija i usvojivost time je bolja i veličina jaja. Svakako da treba voditi računa, jer preteranim dodavanjem ulja može doći do stvaranja prevelikih jaja, do pucanja koka i do pojave kanibalizma.
Sama distribucija hrane je jako bitna, odnosno da se u što kraćem vremenskom intervalu hrana kod koka podeli i da se stres smanji na minimum, jer je on jedan od glavnih okidača pojave kanibalizma.
Što je hrana bolje strukturirana, sa što manje prašine, manja je i verovatnoća da će doći do pojave lepljenja kljuna i do  pojave respiratornih infekcija.
Dodatak nerastvorljivih vlakana dovodi do razblaživanja hrane, bolje sitosti koka, proširenja voljke i smanjuje mogućnost pojave kanibalizma.
Dobra izbalansiranost u sadržaju vitamina i mikoro i makroelemenata dovodi do boljeg opšteg stanja životinja, lepše forme i dugovečnijeg života i produkcije.

Pitajte stručnjaka

 
 


PERIOD SUPRASNOSTI/GRAVIDITETA