Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu
Mikotoksini u hrani za živinu

Mikotoksini u hrani za živinu

Alimentarnim unošenjem u organizam životinja i ljudi toksina gljiva nastaju intoksikacije, tzv. mikotoksikoze koje, s obzirom da su vezane za hranu mogu da poprime široke razmere. Štete u stočarstvu koje nastaju usled mikotoksikoza mogu da budu velike. Ispoljavaju se u vidu direktnih gubitaka zbog uginjavanja životinja ili, još češće nastaju indirektno usled pada proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti životinje.

Do sada je otkriveno nekoliko stotina mikotoksina od kojih se znatno manji broj smatra štetnim, a samo 20-30, prema učestalosti pojavljivanja i štetnim efektima,imaju medicinski, nutritivni, ekološki i ekonomski značaj.

AFLATOKSIN

Aflatoksini uneti hranom se resorbuju sluznicom creva i dospevaju u krvotok za 30 minuta, a u jetru za 60 minuta. Aflatoksin ima sposobnost da se deponuje u svim mekim tkivima, ali najviše u jetri i bubrezima, gde se vrši njegova biotransformacija.

Aflatoksini imaju imunosupresivno dejstvo, teratogeno dejstvo i dejstvo na genetske strukture.

Iako ljudi smatraju da brojleri, zbog kratkog životnog veka, nemaju probleme sa mikotoksikozama, to je apsolutno netačno, jer aflatoksin upravo najveće ekonomske štete nanosi brojlerima, koje se očitavaju smanjenim prirastima i smanjenom konzumacijom hrane. Osim toga, u proizvodnji koka nosilja, kao i roditeljskih koka, dolazi do smanjenja broja jaja, smanjene telesne mase i redukcije broja oplođenih jaja.

Aflatoksin oštećuje pre svega jetru, zbog čega se smatra hepatotoksičnim. Jetra je diskolorisana, svetlija, žuto-oker boje, sa ili bez krvavljenja na površini, trošne konzistencije, zaobljenih rubova i uvećana.

Aflatoksini se mogu detektovati u jajima najpre za 10 sati nakon ovulacije. Koncentracija aflatoksina u belancetu opada nakon 48 sati, dok u ljusci i žumancetu raste.

OHRATOKSIN

Postoji više formi ohratoksina i to: A, B, C, A metil-estar, B metil-estar, OTα, Otβ.

Ohratoksin A, kao najrasprostranjeniji predstavnik se resorbuje sporo iz digestivnog trakta. Nakon resorpcije, najveći deo ohratoksina se nalazi u bubrezima i jetri,a u znatno manjoj meri u muskulaturi. U jetri se ohratoksin A hidrolizuje u manje toksične metabolite.

Ohratoksin deluje preko enzima na mitohondrije, oksidacijom masti na jetru i bubrege, teratogeno i imunosupresivno. Smatra se da su mužjaci osetljiviji od ženki na dejstvo ohratoksina.

Kod koka nosilja se zapaža pad produkcije jaja i pojava nefropatija, koja ne mora uvek biti klinički manifestovana. Kod brojlera se javlja zaostajanje u rastu i pad relativne mase bubrega. Ohratoksin je relativno čest uzrok pada proizvodnih rezultata živine.

Opisano je nekoliko masovnih slučajeva ohratoksikoze kod koka nosilja i kod brojlera, kod kojih je utvrđena nešto veća konzumacija hrane, pad telesne mase i upala vazdušnih kesa.

ZEARALENON

Zearalenon se posle oralnog unošenja veoma dobro i brzo resorbuje. Može se naći u plazmi već nakon 30 minuta od unošenja hrane u organizam. Ovaj mikotoksin spada u veoma toksične mikotoksine.

Brojna istraživanja su pokazala da zearalenon i njegovi derivati poseduju anaboličko i estrogeno delovanje.

Kod brojlera se pri visokim količinama zearalenona u hrani javlja edem i prolapsus kloake, slabije razvijena kresta i podbradnjaci, kao i smanjenje mase jajovoda. Veruje se da su brojleri minimalno osetljivi na prisustvo zearalenona u hrani, mada izrazito velike količine zearalenona u obrocima kod petlića redukuju masu testisa i kreste. Negativan uticaj zearalenona je izraženiji kod nosilja kod kojih se javljaju inapetenca, poremećaji u varenju, lezije na jajovodu i pad nosivosti. U praksi trovanje trovanje ZON najčešće se ispoljava u nespcifičnoj formi kao hronična primarna mikotoksikoza koju prati zaostajanje u rastu, kao i pad telesne mase, slabija konzumacija i odbijanje hrane uz posledično povećanje konverzije hrane. Poseban problem je slabiji kvalitet mesa i prisustvo rezidua koji se najčešće uočavaju tek nakon klanja životinja.

DON TOKSIN

Smatra se da T-2  toksin može pri prolongiranom dejstvu da indukuje mutagene, teratogene i kancerogene efekte.

Jedan od primarnih efekata T-2 toksina je slabljenje imuniteta i otpornosti organizma. Toksikoza se karakteriše propadanjem limfoidnih ćelija u timusu, slezini i koštanoj srži. Jedno od potencijalnih efekata je i poremećaj mehanizma koji reguliše iskorišćavanje vitamina A.

Trihoteceni su veoma toksični mikotoksini, koji najteže pogađaju mlade životinje, a i mužjake.

Trihoteceni u hroničnom toku bolesti daju sliku koja se karakteriše pre svega slabijim proizvodnim rezultatima. Kod trovanja životinja T-2 toksinom smanjen je apetit, povećana žeđ i javlja se opšta slabost. Osnovni simptomi su apatija, gubitak apetita, kaheksija i anemija, a na sluznici usta javljaju se nekrotične naslage. Kao kontaktni otrov T-2 dovodi do iritacija kože.

ZAŠTITA OD MIKOTOKSINA

S obzirom da je glavni put unošenja mikotoksina ingestijom kontaminirane hrane, optimalno rešenje je prevencija kontaminacije sprečavanjem ili redukcijom rasta toksin-produkujućih plesni na hranivima.

Prevencija se zasniva na smanjenju zaraženosti plesnima biljaka u polju, brzim sušenjem i pravilnim skladištenjem skinutih biljaka ili korišćenjem efikasnih konzervanasa.

U momentima kada se posumnja ili identifikuje prisustvo mikotoksina u hranivima ili u hrani eliminacija se može izvršiti mehaničkom separacijom, hemijskom ekstrakcijom i dekontamionacijom ili detoksifikacijom koristeći fizičke, hemijske ili biološke metode. Primena svake metode zavisi od vrste kontaminiranog materijala, kao i dalje namene.

Pitajte stručnjaka

 
 


PERIOD SUPRASNOSTI/GRAVIDITETA