Klostridije su gram-pozitivne bakterije koje se mogu naći svuda oko nas i koje se razmnožavaju u sredini bez vazduha (anaerobna sredina). Kao i gljivice imaju sposobnost da grade spore, što im omogućava da dugo prežive u okolnoj sredini (zemlja, stajnjak, silo trenčevi...). Postoje različite vrste ovih bakterija, koje izazivaju različite poremećaje kod različitih vrsta životinja i kod ljudi takođe.
Clostridium perfrigens tip A je karakterističan za krave, kod kojih izaziva upale creva. Bolest može imati veoma brz tok. Životinja prestaje da jede i javlja se proliv (dijareja), često sa primesama krvi (fotografija 1.). Prisutne su kolike koje izazivaju uznemirenost životinje, pa je moguće udaranje životinje u stomak, cupkanje sa noge na nogu, ležanje i valajnje životinje, udaranje u stomak. Nakon toga životinja pada, leži i ne ustaje, pada joj telesna temperatura i dolazi do uginuća. Kod uginulih životinjama se na tankim crevima uočavaju nekrotično-hemoragične promene (fotografija 2.).U velikom broju slučajeva pre pojave kliničkih (vidljivih) simptoma bolesti može doći do pada mlečnosti i povećanog broja somatskih ćelija u mleku, a nakon toga dolazi do ispoljavanja gore navedenih kliničkih simptoma. Bolest se najčešće javlja nekoliko dana posle teljenja (rani puerperijum). Teljenje se odvija uglavnom bez problema, nema zadržavanja posteljice, uspostavlja se normalna sekrecija mleka, a nakon nekoliko dana dolazi do ispoljavanja znakova bolesti. Kao posledica bolesti i prisustva bakterija u zapatu dolazi do slabljenja imuniteta i pojave sekundarnih oboljenja. Tako dolazi do upala materice (metritisi), upala vimena (mastitisi) najčešće izazvanih sa E. Coli i Mycoplasma, bolesti papaka (dermatitis digitalis), upale zglobova (artritis) i stvaranja apcesa iz kojih nakon pucanja izlazi smrdljiv braon-sivi gnoj (fotografije 3. i 4.). Životinje pokazuju ukočen hod sa povijenim leđima. Dlaka na leđima je bez sjaja i kao da je prekrivena prašinom. Životinje gube telesnu masu i kao posledica intoksikacija dolazi do ozbiljnih oštećenja jetri. Prilikom analize enzima jetre (AST, GGT, LDH) u serumu obolelih krava se uočavaju njihove povećane vrednosti.
Klostridije preko stajnjaka dospevaju na njive i livade, odakle preko silirane hrane (koja je niže sečena i sadrži čestice zemlje) dospeva u silos, a odatle u jasla. Kako su to organizmi koji se razmnožavaju u sredinama bez vazduha, silo jama je idealna sredina za njihovo razmnožavanje i to u slučaju kada konzervacija silaže nije odrađena kako treba (nizak % mlečne kiseline i visok pH). Za infekciju i ispoljavanje simptoma kod krava je neophodno više pratećih faktora. Hrana mora da bude zagađena sa više od 10.000 bakterija po gramu. Najčešće se javlja kod životinja kod kojih je oslabljen imunitet, kod životinja sa poremećajem metabolizma, gde je najčešća forma subklinička ketoza. Ove životinje su najčešće pregojene i njihova jetra je masna (fotografija 5.), što dovodi do značajnog pada odbrambenih snaga organizma. Vrlo često se javlja i kod životinja kod kojih je proizvodnja visoka, a ishrana ne prati zahteve proizvodnje. Ako tome pridodamo loš kvalitet pijaće vode i loš kvalitet silaže (prisustvo buđi), negativne posledice dejstva ovih bakterija su neizbežne.
Tok bolesti je izuzetno brz, pa terapija ove bolesti ne daje pozitivne rezultate. Ona uključuje primenu infuzija radi podrške metabolizmu i eliminacije toksina i primenu antibiotika. Najbolje rezultate daje vakcinacija životinja.
U slučaju pojave bolesti u zapatu ključ je otkrivanje izvora uzročnika bolesti. Kako izvor najčešće predstavljaju silaže i senaže trava, neophodno je uraditi njihovu bakteriološku analizu, analizu isparljivih masnih kiselina (mlečna, sirćetna i buterna) i pH vrednost. Obično je kod hraniva zaraženih klostridijama pH vrednost povećana (normalan pH opseg 3,8-4,2), niža vrednost mlečne kiseline (ima glavnu ulogu u konzervaciji hrane i sprečavanju umnožavanja klostridija) i povišena vrednost buterne kiseline. Klostridije su bakterije koje u loše konzerviranim hranivima proizvode buternu kiselinu. Buterna kiselina ima prodoran miris i negativno utiče na konzumaciju hrane. Pored toga izaziva nemir kod životinja i podrhtavanje mišića, poremećaj u varenju i pojavu dijareje. Prisustvo buterne kiseline u silažama i senažama uvek ukazuje na moguće prisustvo klostridija u hranivima. Naročito su ugrožene silaže i senaže koje su nisko košene i sadrže primese zemlje i đubriva zaraženog klostridijama. Kako znamo da ključnu ulogu u ishrani goveda imaju kvalitetna kabasta hraniva, neophodno je adekvatno primeniti sva znanja i tehnologije u pripremi ovih hraniva.
Fotografija 1. - Dijareja sa primesama krvi
Fotografija 2. - Nekrotično-hemoragični enteritis
Fotografija 3. - Artritis sa apcesom
Fotografija 4. - Apces sa iscedkom
Fotografija 5. - Masna jetra