Prevashodno je neophodna zdrava krava koja proizvodi zdravu, oplodnosposobnu jajnu ćeliju i koja ima zdravu matericu koja može da iznese trudnoću. Neophodno je i da metabolizam krave funkcioniše normalno da bi ona mogla dovoljno da nahrani embrion. Vrlo bitnu ulogu igra i farmer, čiji je zadatak da prepozna kada je krava u estrusu i kada je pravo vreme osemenjavanja. Kvalitet semena i kompetentnost onoga ko osemenjava kravu nikako ne treba zaboraviti ukoliko želimo da postignemo visok procenat steonih krava u zapatu.
Istraživanja pokazuju da 75% krava koje nakon 21 dana od osemenjavanja povađaju bile su steone tj. došlo je do oplodnje jajne ćelije, ali je embrion u svojim prvim danima života uginuo i grla ulaze ponovo u ciklus. Postoji više razloga koji dovode do ove pojave, a najčešće su povezani sa greškama u ishrani. Snabdevanje krava hranljivim materijama ima veliki uticaj na kvalitet jajne ćelije, njeno sazrevanje tokom ciklusa, razvojni potencijal embriona nakon oplodnje i na njegovu ishranu tokom razvoja u materici tokom graviditeta. Mnoga istraživanja su pokazala da naročito deficit energije, nizak nivo šećera u krvi krava ili visok nivo ketonskih tela i to acetona u krvi, krava ima enormno loš uticaj na steonost. Takođe visoka vrednost za ureu u krvi (˃ 35 mg/dl mleka) ima toksičan uticaj na jajnu ćeliju i embrion, što negativno utiče na oplodnju i razvoj embriona. Ista greška u ishrani dovodi do opterećenja i oštećenja jetre krava, što dovodi do slabljenja imuniteta i pojave bolesti i infekcija (npr. upala materice, upala vimena, apcesa na nogama itd.).
Kada je sluzokoža materice promenjena pod iritativnim dejstvom visoke koncentracije uree, acetona ili infektivnog uzročnika, embrion gubi svaku mogućnost za rast i razvoj. Zdrava i neoštećena sluzokoža materice je naročito u prve tri nedelje života bitna za razvoj embriona, jer proizvodi tzv. „ materično mleko“, koje je jedini izvor hranljivih materija za embrion. Bitno je naglasiti da su urea i aceton glavne „ubice“ embriona i veoma bitni uzroci povađanja kod krava. Nedovoljno snabdevanje organizma makro- i mikroelementima (npr. bakar, selen, mangan) sprečava rast i razvoj emriona. Ne treba izgubiti iz vida i infekcije izazvane Bovinom virusnom dijarejom (BVD), koja može biti uzrok konstantnih povađanja u zapatu.
Povađanja bez jasnog kliničkog simptoma se javljaju gotovo u svakom zapatu kao pojedinačni slučajevi. Najčešći uzrok za to je loš položaj vagine (tzv. „Padajuća vagina“). Kao posledica toga dolazi do nakupljanja mokraće u vagini prilikom mokrenja i u zavisnosti od stepena poremećaja urin može prodreti u matericu i dovesti do iritacije i oštećenja njene sluzokože. Kod ovih krava se gubi svaki izgled da ostanu steone. Takođe postoji mogućnost genetskog nepodudranja između mužijaka i ženke i u tom slučaju embrioni nastali ovim ukrštanjem nemaju sposobnost rasta i razvoja i uginjavaju. Zato se savetuje da se kod većeg broja povađanja promeni bik čijim semenom se grlo osemenjavalo. Veoma je bitna adekvatna detekcija (otkrivanje) estrusa i pravovremeno osemenjavanje zbog veoma kratkog života jajne ćelije (6-8 časova). Ukoliko kravu osemenjavamo u neadekvatnom vremenskom intervalu, imaćemo učestala povađanja. Najbolje vreme za osemenjavanje krava je 12 do 18 sati nakon pojave jasnih znakova polnog žara. Ključni znaci estrusa su: refleks stajanja (krava mirno stoji dok je druge životinje naskakuju), vizuelne promene (otečena, crvena i vlažna vulva sa bistrom sluzi), ponašanje (moguće je naskakivanje na druge životinje). Često se koristi pravilo „jutro/veče“: ako je polni žar uočen ujutru, krava se osemenjava uveče, a ako je polni žar uočen popodne ili uveče osemenjava se sledećeg jutra. Vrlo je bitno i vreme osemenjavanja životinje nakon teljenja. U koliko se osemenjavanju pristupi ranije (manje od 50 dana nakon teljenja) moguće je narušiti komunikaciju između embriona i materice, koja je ključna za dalji pravilan razvoj embriona. Ovi prvi estrusi u ranoj laktaciji treba da posluže za čišćenje materice i stvaranje povoljne sredine za ravoj embriona. Ne treba nikako zanemariti ni kvalitet semena i tehniku osemenjavanja u cilju postizanja adekvatnih reproduktivnih parametara u zapatu. Zato je neophodna stalna kontrola kvaliteta semena od strane centara za veštačko osemenjavanje. To se postiže kontrolom kvaliteta svake šarže semena koja se isporučuje na teren. Vrlo je bitna i ispravnost kontejnera u kojima se seme lageruje na farmi i stalno dopunjavanje kontejnera tečnim azotom.
O svim gore navedenim kritičnim tačkama treba voditi računa na jednoj farmi u cilju postizanja adekvatnih reproduktivnih parametara. Samo jedan propust može dovesti do loše koncepcije i malog broja steonih krava, što predstavlja ogroman udarac na ekonomiju jedne farme.