Trajanje prašenja odnosno faza istiskivanja prasadi pri prašenju krmača, koja fiziološki ima svoje trajanje u intervalu od 1-6 sati, predstavlja važan aspekt u svinjarstvu zbog postizanja adekvatnog procenta živooprašene prasadi. Ova faza se odnosi na period od trenutka kada krmača počne s porođajem do potpunog istiskivanja poslednjeg praseta u spoljašnju sredinu. Razumevanje uzroka produžene faze istiskivanja prasadi ključno je za efikasno upravljanje reproduktivnim procesima i poboljšanje opšteg zdravlja i dobrobiti krmača. Razlozi za produženu fazu istiskivanja mogu biti raznovrsni:

Fiziološki faktori

Produžena faza istiskivanja prasadi može biti povezana sa karakteristikama krmača. Razlike u anatomiji i konstituciji pojedinih životinja mogu uticati na brzinu i efikasnost procesa porođaja. Starije ili gojaznije krmače, na primer, mogu imati sporiji proces istiskivanja prasadi.

Zdravstveni problemi

Različiti zdravstveni problemi kod krmača mogu uticati na normalan tok porođaja. Infekcije, upale ili druge bolesti mogu uzrokovati produženu fazu istiskivanja. Pri tome, najčešći uzroci su bolesti reproduktivih organa koje treba na vreme ustanoviti i lečiti pre samog oplođenja krmača, ili ako je to moguće u toku suprasnosti.

Genetski faktori

Igraju značajnu ulogu u reproduktivnoj sposobnosti svinja. Određene genetske linije mogu pokazivati predispoziciju ka dužoj fazi istiskivanja prasadi. Selekcija za poboljšanje ovog aspekta može biti ključna u unapređenju reproduktivne efikasnosti. Moderne genetske linije kao što su Danbred i Topigs iskazuju predispoziciju za fiziološko trajanje faze istiskivanja.

Nepovoljni uslovi okoline

Uslovi u kojima se krmače nalaze u periodu pre i tokom porođaja igraju značajnu ulogu. Nedostatak adekvatnog smeštaja, prisustvo drugih stresova, buke ili neadekvatna temperatura mogu smanjiti efikasnost porođaja. Takođe, izloženost dugotrajnom stresu i anksioznosti tokom perioda suprasnosti može dovesti do komplikacija tokom porođaja.

Nepravilna ishrana

Ishrana krmača tokom suprasnosti i pred porođaj ostvaruje veliki uticaj na efikasnost porođaja. Nedostatak određenih hranljivih materija može dovesti do slabljenja kontrakcija i produžene faze istiskivanja prasadi. Razumevanje ove veze od suštinskog je značaja kako bi se preduzele odgovarajuće preventivne mere i poboljšala reproduktivna efikasnost svinja na farmi. Nedovoljan unos ključnih hranljivih materija tokom suprasnosti može imati ozbiljan uticaj na mišićnu snagu i tonus materice, što rezultira produženom fazom istiskivanja prasadi. 

Adekvatan unos proteina, vitamina i minerala, ključan je za održavanje optimalnog zdravlja i funkcije reproduktivnog sistema krmača. Energetska vrednost hrane koju krmača konzumira tokom suprasnosti takođe može uticati na proces porođaja. Nedovoljna energetska vrednost može dovesti do slabljenja kontrakcija materice, povećavajući rizik od produžene faze istiskivanja. Iz ovog razloga, u danima pre prašenja u smešama ili kao dodatak obroku (100 g/jedinki/dnevno) često se primenjuje brzi izvor prostih ugljenih hidrata kao što je dekstroza. Obrnuto, prekomerna energija može dovesti do gojaznosti, što takođe može kompromitovati normalan tok porođaja. Pored energetske vrednosti, procenat celuloze ima važnu ulogu. Naime, nizak procenat celuloze u hrani otežava pražnjenje creva vršeći pritisak na matericu, ometajući kontakcije ovog organa pri prašenju.

Kalcijum igra ključnu ulogu u reproduktivnom zdravlju krmača, a njegov značaj postaje posebno izražen u prevenciji produžene faze istiskivanja prasadi pri prašenju. Ovaj mineral ima niz vitalnih funkcija u organizmu krmača tokom suprasnosti, direktno utičući na snagu kontrakcija materice i proces porođaja. Naime, kalcijum je neophodan za pravilan rad mišića, uključujući i kontrakcije materice tokom porođaja. Kada krmača ulazi u fazu prašenja, kontrakcije materice postaju intenzivnije, a pravilna ravnoteža kalcijuma je neophodna za održavanje snage i efikasnosti ovih kontrakcija.  Tokom istiskivanja prasadi, mišićna aktivnost materice igra ključnu ulogu, a nedostatak kalcijuma može rezultovati slabljenjem ovih kontrakcija i produženjem procesa prašenja. Kalcijum je takođe bitan i u postporođajnoj fazi jer prevenira stanje puerperalne tetanije (ukočenost mišića), koje obično nastaje usled nedostatka kalcijuma tokom suprasnosti. Kod izraženog deficita kalcijuma, ovo stanje može nastati i pre prašenja, ometajući fazu istiskivanja prasadi. Kalcijum često deluje u ravnoteži s drugim mineralima, poput fosfora i magnezijuma. Metabolizam kalcijuma i fosfora direktno utiče na hormonsku regulaciju reproduktivnih procesa kod krmača. Kalcijum, na primer, ima ulogu u aktivaciji određenih enzima i hormonalnih puteva koji su ključni za normalno odvijanje porođaja. Ključno je održavati pravilan odnos između kalcijuma i fosfora u ishrani krmača (Prema Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje: Ca 0,75-1% i P najmanje 0,55% u potpunim smešama). Neproporcionalan unos ovih minerala može dovesti do problema u apsorpciji i iskorišćavanju, što može negativno uticati na reproduktivno zdravlje.

Važno je pravovremeno prepoznati faktore koji doprinose produženoj fazi istiskivanja prasadi kako bi se preduzele odgovarajuće mere. Redovni veterinarski pregledi, praćenje zdravstvenog stanja, pravilna ishrana i stvaranje optimalnih uslova za porođaj ključni su koraci u minimiziranju problema vezanih za ovu fazu reproduktivnog procesa kod krmača.