Hromost je veoma važan problem na intenzivnim svinjarskim farmama jer značajno menja ponašanje i zdravstveni status krmača, a posledično i prasadi. Hromost krmača ostvaruje dugoročan negativan uticaj na ekonomsku isplativost u proizvodnji jer utiče na reproduktivno zdravlje i dugovečnost krmača. Sa druge strane, gubitak krmače dovodi do direktnog ekonomskog gubitka.

Tokom protekle decenije, stopa krmača isključenih iz dalje proizvodnje u svetu održava se na visokom nivou, a razlog treba tražiti u neadekvatnom menadžmentu nazimicama i krmačama ili u nepravilnoj ishrani. Povećano opterećenje krmača zbog proizvodnje velikog broja prasadi, zajedno sa neidentifikovanim faktorima dovode do povećanog procenta smrtnosti krmača poslednjih godina, čak do 10,7%. Istraživanja navode da je hromost jedan od najzastupljenijih razloga isključivanja mladih krmača iz dalje proizvodnje (od prvog do petog prašenja), dok je „starost“ glavni razlog za isključivanje krmača iz proizvodnje od šestog do desetog prašenja. Klinički znaci hromosti često mogu biti suptilni i neprimetni i zbog toga je neophodno redovno i pažljivo pregledati papke krmača.

Ishrana kojom se prevenira hromost sugeriše pravilno doziranje i upotrebu mikroelemenata u smešama za ishranu svinja, upravo zbog toga što nedostatak istih vrlo često ostvaruje uticaj na probleme sa nogama, pogotovo kod reproduktivnih životinja kao što su suprasne i dojne krmače. Svinje se uglavnom hrane zrnom žitarica i sporednim proizvodima njihove prerade koji su relativno siromašni u mikroelementima. Pored toga, kosti suprasnih i dojnih krmača podnose znatno veće opterećenje u odnosu na njihovu veličinu od bilo kojih drugih domaćih životinja. 

Svinje imaju potrebu za najmanje 13 različitih mineralnih materija, a to su: kalcijum, fosfor, hlor, bakar, jod, gvožđe, magnezijum, mangan, kalijum, selen, natrijum, sumpor, cink, kao i kobalt koji je neophodan za sintezu vitamina B12. Mikroelementi, bakar, mangan i cink, predstavljaju kofaktore za brojne enzime uključene u sintezu kolagena i vanćelijskog matriksa koji igra presudnu ulogu u formiranju kostiju, kao i u održavanju skeletnog integriteta. Relativne stope rasta mišića i kostiju međusobno su čvrsto povezane, a dostižu svoj vrhunac istovremeno u periodu od 105. do 120. dana starosti, što ukazuje da zadovoljenje potreba u mikroelementima u ovom kritičnom periodu može ostvariti značajan uticaj na integritet kostiju. Kao što je već pomenuto, drugi najveći faktor za isključivanje mladih krmača iz proizvodnje je hromost. Ukoliko u periodu odgoja nazimica nivoi mikroelemenata u hrani ne zadovoljavanju njihove potrebe, ne dolazi do pravilnog razvoja skeleta. Velika je verovatnoća da će takva nazimica biti izbačena iz proizvodnje u jednom od prva tri prašenja.

Potrebe u bakru, manganu i cinku su se u vodećim svetskim normativima za ishranu životinja (prvenstveno NRC – National Research Council, USA) kroz poslednje decenije  značajno menjale. U tabeli 1. naznačene su potrebne količine ovih mikroelemenata u normativu iz 1998. godine i u poslednjem važećem izdanju iz 2012. godine, što je znak dinamičnosti i napretka u ovoj oblasti, ali i značaja mikroelemenata za suprasne i dojne krmače.

Tabela 1. Poređenje preporučene količine cinka, bakra i mangana u NRC publikacijama