Prva hrana prasadi posle prašenja je mleko od krmače. Mleko obezbeđuje sve potrebe za hranljivim materijama kao i imunološku zaštitu prasadi u prve dve do tri nedelje starosti.Do ove starosti prihranjivanje ima malo uticaja na prirast i na telesnu masu prasadi. Primarna funkcija dodatne hrane kojom se prasad prihranjuju nije povećanje brzine prirasta nego enzimsko sazrevanje digestivnog trakta sa ciljem što ranijeg privikavanja prasadi na konzumiranje suve hrane i na njeno efikasno iskorišćavanje.
Sa uvođenjem predstartera treba početi od petog dana, u jako malim količinama. Konzumacija hrane će biti jako mala sve do 15. dana. Izuzetno je teško, ali važno postići da prasad u momentu odlučivanja konzumiraju dovoljnu količinu hrane za potpuno podmirivanje svih hranljivih potreba. Zalučenje je najkritičnija tačka u odgoju prasadi, zbog toga je bitno da se na samom zalučenju ne menja hrana nekoliko dana, već da se predstarter meša sa starterom. Optimalna količina predstartera koju bi prase trebalo da konzumira je 300 – 500 grama. Ovo je jako bitno kod prasadi koja se zalučuju sa 20-25 dana starosti.
Prilikom formiranja smeše za prihranjivanje imperativ je korišćenje što više mlečnih zamenica i lako svarljivih energetskih i proteinskih sirovina, kao što su: palmina mast, sojino ulje, krompirov protein, sojin proteinski koncentrat i slično.
Jedan od bitnijih razloga za uvođenje predstartera u prvim danima života jeste deficit gvožđa koji je čest problem kod prasadi na sisi. Gvožđe je metal srebrenasto bele ili sive boje , atomske mase 56 i atomskog broja 26. U zemljinoj kori značajno je zastupljen sa oko 5% , a količina u biljkama se kreće od 0,2-0,5%. Prosečan sadržaj gvožđa u telu životinja kreće se od 50-70 mg/kg. Najvažnija uloga gvožđa je u transferu i razmeni kiseonika i ugljen dioksida između pluća, krvi i tkiva (resorpcija).
Gvožđe se resorbuje pretežno u gornjim partijama tankog creva, ali postoje podaci koji ukazuju da se resorbuje celom dužinom digestivnog trakta. Stepen resorpcije je vrlo ograničen i obrnuto je proporcionalan statusu gvožđa u organizmu. Intenzitet resorpcije zavisi od doba života, uslova u digestivnom traktu, količine i hemijskog oblika gvožđa u hrani, kao i od odnosa sa drugim hranljivim i mineralnim materijama. Svarljivost gvožđa iz hrane je u običajenim uslovima vrlo niska i kreće se od 7-15%, a u uslovima deficita je znatno efikasnija jer se gvožđe resorbuje direktno u krv i kreće se i do 60%.
Mlade životinje iskorišćavaju gvožđe znatno efikasnije od odraslih, a svarljivost je obrnuto proporcionalna sadržaju u hrani.
Prasad dolaze na svet sa oko 50 mg gvožđa u organizmu. Dnevne potrebe praseta u gvožđu iznose oko 7-11mg, jasno je da posle samo nekoliko dana nakon prašenja treba započeti sa dodavanjem gvožđa. Sa trošenjem zaliha gvožđa u organizmu prasadi, prvo dolazi do gubitka apetita, zatim progresivnog mršavljenja i uginuća životinja. U borbi protiv anemije izazvane nedostatkom gvožđa dominira tehnika intramuskularne aplikacije 100-200 mg gvožđa iz gvožđe dekstrina.
Nutritivnu strategiju u rešavanju ovakve problematike predstavlja težnja da prasad što pre počnu da konzumiraju dopunsku peletiranu hranu (predstarter). Izazov za nutricioniste je obogaćen predstarter smeše sa helatnim formama mikroelemenata, što dokazano povećava iskoristivost i posledično smanjuje gubitke u prasilištu.
